Zamislite da
ste jedan veliki val koji nezaustavljivo juri prema
obali. Jureći tako vi shvaćate da vas samo još par trenutaka
dijeli od uništenja. Ali vama je toliko trenutno dobro
da uopće ne razmišljate o tome, vi samo idete, plovite
i prepuštate se.
A onda stigne i taj trenutak. Razbijete se o obalu
stvarajući ogroman prasak. Obližnje jato galebova što
je mirno boravilo na obali uzlijeće. A skupina ljudi
smočila se u potpunosti u hrpi vaših kapljica što su
se razbježale okolo. Ali svi oni imali su ipak osmijeh
na licu i bljesak sreće u očima pred silinom snage sa
kojom su se sreli. Sreća se pojavila i u vama i dok
se vaše kapljice, vaši dijelovi, potpuno udaljuju od
vašeg središta vi ne žalite, vi znate da ste obavili
sve ono za što ste stvoreni. Proizveli ste energiju,
pokazali ste snagu i jačinu. Vaše postojanje usrećilo
je mnoge, a istovremeno potvrdilo je neki poredak koji
treba biti.
Jer što bi se desilo da ste u zadnjem trenutku odustali,
kakve bi to imalo posljedice za sve valove iza vas?
Možda velike, a možda i ne. Možda se baš ništa značajno
ne bi desilo, možda bi se sa obale čuo samo pokoji komentar
«da se more smirilo».
Da, tako je. Apsolutno ništa značajno se ne bi desilo
da niste udarili o obalu. Ali vi jeste. I to je tada
bio vaš izbor. A nakon toga dočekala vas je velika voda
i primila natrag u svoj zagrljaj. Spojila vas je ponovo
sa svim vašim česticama i ogrnula svojom dubokom plavom
toplinom. Pokazala vam je da niste sami.
Jer bez obzira koju odluku donesete vaš život primit
će vas natrag kao i cijeli svemir i sve njegove galaksije.
Ne možete učiniti ništa toliko krivo ili loše da zbog
toga ispaštate.
Sve je stvar izbora i prepuštanja, bez obzira čemu se
prepustili. Udarili o obalu ili ne vi ćete na kraju
i dalje biti val, dio velike vode.
|
